Sa fikcijama se ne može u EU

Jelko Kacin, evropski izvestilac za Srbiju, za "Blic":

To što je neko prerano ili iz svojih političkih potreba i računice najavio, izjavio ili obećao domaćoj javnosti da će do kraja godine Srbija podneti zahtev za članstvo u EU, ne menja pravila igre u EU. Pritisak i zahtev, možda čak i ucenjivanje za pozitivan odgovor, nije pravi put do uspeha, niti dobra ili odgovoran pristup. Pravi pristup je uporan rad, koji se bogato nagrađuje. To je Srbija je u slučaju ukidanja viza uspela, jer je sama sebe osposobila i promenila – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Jelko Kacin, evropski izvestilac za Srbiju uoči večerašnje posete zvaničnom Beogradu.

Može li kandidatura, ako je podneta u lošem trenutku, da bude odbijena?

- Nemojmo ništa graditi na fikcijama. Kandidatura je velika stvar, zato moramo biti realni. To nije i ne sme biti igra pokera, nego igra sa jasnim pravilima po kojima se stiče poverenje svih 27 država članica, institucija EU, suseda Srbije i ostalih zemalja kandidata, sadašnjih i budućih. Kome koristi kandidatura, na koju nema odgovora? Kandidatura se podnosi, kada je moguće očekivati pozitivan odgovor. U ovom momentu mi tek stvaramo neke nove institucije, kojih do sada nismo imali. I te institucije moraju odgovoriti na eventualnu kandidaturu Srbije. Svaki korak bi bilo dobro i nužno unapred usaglasiti sa svim institucijama, ako želimo postići pravi rezultat i Srbiju unaprediti u motor približavanja Zapadnog Balkana u EU.

Šta je po vašem mišljenju dovelo do promene stava Holandije?

- Stav Holandije za sada se nije mnogo promenio. Nije Holandija ta koja stoji između Srbije i EU, nego su to Mladić i Hadžić i svi oni koji im u Srbiji još uvek pomažu i kriju ih. Oni su prepreka, a ne Holandija. Poverenje se brzo može prokockati, ali je proces ponovnog uspostavljanja minimalnog poverenja i njegovog izgrađivanja do potpune krajnje faze dugotrajno i naporno. Ja Srbiji na tom putu želim sve najbolje. I sam kao liberal sa kolegama iz dve holandske liberalne partije uporno radim na tome, da se poverenje povrati.

Postoji li mogućnost da pre deblokiranja SSP, EU odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom? Kada bi to moglo da se dogodi?

- Da, moguće je i to, ali tek kada neke države članice EU dobiju drugačije, ubedljivije poruke iz Srbije i na toj osnovi mogu, pa i počnu verovati Srbiji. Tada mogu da promene svoj stav, kojeg moraju objasniti svojoj domaćoj javnosti. Zato je potrebna iskrena, transparentna, razumljiva i kredibilna politika Srbije prema svim državama članicama EU, prema zemljama kandidatima i budućim kandidatima.

Kako Srbija treba da reaguje na oprečne poruke koje dolaze od različitih članica EU, od kojih su neke za to da Srbija podnese kandidaturu pre odmrzavanja SSP, a druge protiv?

- Srbija mora razumeti i uvažiti način donošenja odluka u EU. Koraci EU su mogući samo na osnovu širokog konsenzusa, kojeg je potrebno unapred obezbediti. Nije ga moguće postići sa nerealnim očekivanjima, ni sa neodgovornim, kontroverznim javnim izjavama, još manje ishitrenim najavama najviših predstavnika Srbije. Moguće ga je postići sa upornim političkim radom, verodostojnim i usklađenim nastupima, napretkom Srbije na pojedinim konkretnim područjima... Teško ko u EU može biti oduševljen izjavama podrške Srbiji, koje daje premijer Italije Silvio Berluskoni, posebno kada govori o potpuno nerealnim rokovima (2014. prim. aut). Ako smo o bizarnom medijskom i političkom stanju u Italiji raspravljali čak na plenarnom zasedanju EP, onda bi i tu činjenicu srpska politika, mediji i javnost morali uvažiti i relativizovati poruke dodvoravanja koje stižu iz Rima. Srbija ne sme biti naivna, jer se i takve spoznaje ugrađuju u procenu EU o napretku i zrelosti Srbije.

Ipak, razlika u mišljenjima postoji ne samo kada govorimo o Italiji?

- U EU je 27 država članica sa različitom istorijom, različitim stažem u nekadašnjoj EEZ odnosno u današnjoj EU, sa različitim političkim sistemima, pa i različitim kulturama, posebno političkim kulturama. Očigledno imamo velike razlike u političkim praksama Švedske i Finske na jednoj strani i Italije ili Grčke na drugoj strani. Ni Irsku ili Kipar nije moguće izjednačavati u tom smislu. Sve su članice ravnopravne i veoma, veoma suverene. I u Jugoslaviji smo se morali između republika, pa čak i pokrajina dogovarati i dogovoriti, pre nego se moglo nešto dogoditi. To što političari u Italiji žele stvoriti bolje uslove ili prednosti za svoje preduzetnike u Srbiji je legitimno i više nego očito. Političko dodvoravanje ili čak politička prostitucija nije nešto neobično u Mediteranu, ali bi sa takvim pristupom teško prošli u Nemačkoj ili u Skandinaviji. Za mene je pozerstvo i “gluma” Berluskonija ne samo neodgovorna, nego i ponižavajuća za Srbiju. Ipak, Srbija ima pravo razumeti njegov pristup kako god hoće, želi i može. Ali isto tako mora biti i svesna svih posledica svog eventualnog (ne)razumevanja!

Ako se saradnja sa Hagom okonča pozitivno koji bi problemi mogli da usporavaju put Srbije u EU?

- Pre svega politička nestabilnost, populizam, radikalizam, pogoršanje odnosa sa susedima ili nesposobnost, da se problemi reše i odnosi unaprede. Na drugoj strani želimo Srbiji da pomognemo, da bi dobila podršku, kako razvojnu, ekonomsku, finansijsku, da bi mogla brže izaći iz ekonomske krize i stvoriti nova radna mesta. Potrebno je aktivirati vašu ekonomiju, koja na kraju pokreće i omogućava sve ostalo u Srbiji. Kao i sve zemlje, koje žele u EU, mora i Srbija ograničiti korupciju i organizovani kriminal, napraviti jasne pomake na području pravne države. A što je najvažnije, potrebno je preuzete obaveze i odluke i implementirati.

Mislite li da je Srbija na drugim poljima integracija, kao što su borba protiv korupcije, denacionalizacija, demonopolizacija i departizacija… učinila dovoljno da se približi standardima EU?

- Mislim, da je “Kancelarija za pridruživanje”, koju sada uspešno vodi Milica Delević radi dobro, kvalitetno i odgovorno. Napredak je očigledan na mnogim područjima, ali ima i razloga za zabrinutost. Srbija jednostavno treba svoje vreme, da bi nešto, što u ovom momentu u koaliciji ili opoziciji, odnosno u Narodnoj Skupštini ne može proći, dobilo realnu šansu. Srbija ima velike potencijale, ima i dobre kadrove, sposobnu administraciju, ali joj pomalo još nedostaje sistematičan pristup i sposobnost za implementaciju dogovorenog. Srbija je i toliko velika, da do neke mere razmišlja na svoj, ne zamerite mi na iskrenosti,“srpski” način. “Lako ćemo”, “o tom potom” ili “pokazaćemo mi njima” nisu prakse koje bi vodile napred, kamoli u EU. Ima pomaka u borbi protiv korupcije, tu je ministar i ujedno zamenik premijera pozitivno iznenadio ne samo Srbiju, svoju partiju, pa i Demokratsku stranku, nego i EU. Denacionalizacija ne ide dobro, mnogi, posebno stari ljudi su duboko razočarani. Mnogi mi pišu, žale se i vide zastoje kao politiku odugovlačenja, da bi neki slučajevi radi njihove smrti zastareli. Međutim, ima i razloga za pohvalu.

Neodgovorna spoljna politika

Da li nedavna izjava ministra Jeremića o Turskoj i Srbiji šteti srpskim interesima?

- Po mom mišljenju šteti. Turska je velika i veoma značajna zemlja, naš strategijski ekonomski, politički, vojni i civilizacijski partner. Predsednik Turske je nedavno bio u Beogradu, a od srpskih najviših političkih predstavnika čuo je sasvim drugačije poruke od onih koje smo mi čuli u Briselu. Kome Turci treba da veruju, koje su srpske izjave zvanične, a koje nisu, ja ne znam? Ako te izjave nisu politika Srbije, ko onda sme nešto tako neodgovorno govoriti u ime Srbije? Ali se nažalost ne radi samo o Turskoj. Rasprava ministra Jeremića bila je nekorektna i u odnosu prema nekim drugim zemljama. Drugi problem je, da o takvim nastupima ministra srpska javnost zna malo ili često čak ništa. Ako je to bila zvanična politika Srbije, u tom bi slučaju morala bi biti javna, transparentna i dostupna srpskoj javnosti. Ali ona nije dostupna vašoj javnosti! Kako je to moguće? Zar Srbija ima više spoljnih politika? Za svaku priliku ili za svake uši drugačiju? U tom slučaju to nije dobro za Srbiju u očima EU, jer mi, 27 država članica, svoje poglede izražavamo na način, da naše izjave u svakom trenutku prati i 26 ostalih država članica. Postavlja se pitanje odgovornosti njemu nadređenih, kako u vladi, tako i u samom vrhu srpske političke hijerarhije. I na kraju ako se ti “gafovi” kriju od strane srpske državne politike, onda se mora javno postaviti pitanje medijske slobode u Srbiji, cenzure i političke kontrole, odnosno pritiska na medije.

Intervjuja zaradi avtentičnosti nismo prevajali iz srbskega jezika.